ПАРОХИЈА

Почеци окупљања Срба на Малти могли би бити смештени у прву деценију XXI века, када је неколицина Срба успоставила прве званичне контакте са неким од Архијереја Српске патријаршије. Свакако би први од њих требало да буде поменут митрополит црногорско-приморски Амфилохије који је на Малту донео и копију иконе Богородице Филермосе и том приликом успоставио прве контакте са верницима на Малти. Неко време ову парохију опслуживало је свештенство Митрополије црногорско-приморске, а врло кратко и Епархије нове западноевропске. Тек залагањем покојног Виктора Јорданова – приватног предузетника и великог добротвора многих парохија широм Србије и дијаспоре, који је кратко живео на Малти, а потом у Лондону – умољен је Епископ Доситеј да преузме духовно старање над малтешком српском заједницом. Због добрих авионских веза Малте са Британијом, најчешће су опслуживали свештеници из Лондона и околних места, али и Скандинавије. Парохију је пар пута посетио и сам Владика Доситеј.

Негде у то време је на Малту долазио и покојни прота хаџи Љубодраг Петровић, тада већ пензионер, али и даље неуморни мисионар. Ни он, а нити било ко други од свештеника којима је понуђено старање над овом парохијом то нису прихватили, те је она и надаље била без сталног свештеника.

По договору са представницима малтешке Курије, а уз велику помоћ Монсињор Калеје који је данас пензионисани свештеник, али и даље активан на збрињавању афричких избеглица и сличним хуманитарним активностима римокатоличке Цркве на Малти, нашој парохији је на повремено коришћење дат храм Мајке Божије Победнице (Our Lady of Victories). То је најстарији објекат у Валети уопште, и прва црква тамо саграђена руком и покровитељством великог Мајстора de Vallet, победника над Сулејманом у великој опсади Малте из 1566., а по ком је главни град и добио име. У њој је и чувана икона Богородице Филермосе, док није завршена велелепна катедрала светог Јована, заштитника Реда, да би у њој почивала све до пада Малте у Наполеонове руке и практичног уништења Јовановаца као респектабилне војне силе.

Почетком двехиљадитих је на разним великим грађевинским пројектима широм Малте радило мноштво Срба (извори помињу до шест хиљада), а богослужења су посећивали и припадници етиопске и еритрејске заједнице. Тада се мала црква Мајке Божије Победнице показала недовољно пространом. Из овог разлога, додељена је на коришћење црква светог Николе. Ради се о великој барокној базилици, изграђеној на месту некадашњег грчког Саборног храма светог Ђорђа, а на који Грци и даље, додуше неуспешно, полажу право.

То је било стање које је затекао свештеник Александар Жерајић, по свом доласку 2008. године. У међувремену је први председник Црквеноуправног одбора напустио Малту, а и сама управа се постепено расула.

Отац Александар је уложио велики труд у наредних шест година, али је 2014. ипак био принуђен да напусти Малту. У децембру 2014. године парохију на Малти посетио је Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски господин Андреј и служио Свету Литургију у Цркви Светог Николе. Од јануара 2015. парохију на Малти опслужује бечко свештенство. У међувремену је под покровитељством ЕУО-а Епархије аустријско-швајцарске изнајмљен стан који служи као парохијски центар и канцеларија.